РАСТЕМО (ИЛИ КАКО ЈЕ ОТИСАК ШАКЕ, ПРСТИЈУ ИЛИ СТОПАЛА БИО ТАЛИЧАН)

Не догађају се само лепе ствари у априлу – догађају се и у мају!

Још једна прича о томе како је ФБ пријатељство постало стварно.

Трагајући прошлог маја за новим идејама за рад са децом наиђох на „Мали мајски ликовни конкурс“. Хммм… па као да га је неко по нама правио. Толико радова смо направили управо отиском шаке, прстију или стопала, да просто не знам које одабрати за конкурс. Руководећи се геслом да „од вишка глава не боли“ – одлучих се да пошаљем све 🙂 и …  награда пронађе пут до Ковиља, али да кренем од почетка.

Најпре сам била опчињена блогом. И ја ћу једнога дана имати такав 🙂 А онда миц, по миц и ауторка постаде моја прааава пријатељица  (надам се да сам и ја њена).

Увек сам почаствована када неко примети са колико ентузијазма радим свој посао. Али, то је мој посао. То је нешто за шта сам се школовала и дуго времена сматрала да је то једини разлог мог постојања. Када откријем да неко са исто толико ентузијазма ради посао за који се није школовао, онда скидам капу доле.  3x мама то чини управо тако. Једноставно, уживајући у раду са својом личном децом, а опет врло професионално. Браво!

Безброј идеја на једном месту, са прегршт практичних искустава и савета на коме би јој могли позавидети многи васпитачи. Најпоноснија сам када јој се моје клегинице обраћају са „колегинице“ и траже савет за рад са децом.

Нажалост, не виђамо се често, али растемо и креативну енергију размењујемо скоро свакодневно. Функционишемо као добар тим. Оно што је моја дилема – обично она зна, и обрнуто.

И онда кажу да ФБ није чудо 😉

 

---