Шта се у вртићу ради

Васпитачица … Ово је блог који ће пратити наше свакодневне згоде и незгоде у вртићу.

ПРИЧА О ЦВРЧКУ

Ову причу пронашла сам на блогу Весне Михајловић. МНОГО ми се свидела, па сам пожелела да буде део и мог блога.

Једном приликом један човек је позвао свог пријатеља Индијанца у госте у велики град.
Повео га је у разгледање града и док су шетали Индијанац одједном рече:
– “Чујем цврчка!”
– “Немогуће је да од оволике буке, брујања аутомобила и галаме ти можеш да чујеш цврчка! – рече му пријатељ. – Немогуће!”
Индијанац се на то сагну, разгрну грм и показа му цврчка.
– “Али како?” – упита његов пријатељ.
Индијанац на то затражи један новчић и испусти га на тротоар. Новчић зазвечи!
Пролазници се зауставише и окренуше према месту одакле је долазио звук палог новчића.
– “Оно што си научио да слушаш, чућеш, ма каква бука била, ма где био! – одговори Индијанац. – Видиш, ови људи су у буци чули новчић, а ја сам чуо цврчка.”

6 Коментари »

РАДИТЕ НАЈБОЉЕ ШТО УМЕТЕ (ИЛИ „ГРАЂЕВИНАР“)

Научила сам да све што радиш – треба увек радити најбоље што умеш.

Данас сам од моје пријатељице Снеже искусне блогерке добила сјајну причу и … нисам могла да одолим, а да је не поделим на овај начин 🙂

„Старији грађевинар се спремао за одлазак у пензију. Свом послодавцу је рекао да жели да напусти посао и живи миран живот са својом женом и породицом. Недостајаће му пријатељи, сарадници и добра плата, ипак потребан му је миран живот.

Послодавцу је било жао кад је сазнао за ту вест. Предузеће напушта добар и поуздан радник.  Послодавац је замолио радника да изгради са тимом само још једну кућу, више као личну услугу.

Грађевинар је пристао иако преко воље. Скупио је екипу, опрему и материјал. У мислима и у срцу радник није био задовољан и радио је преко воље.

Кад је кућа била готова послодавац је дошао да провери посао. Пришао је раднику и у руке му угурао кључеве од улазних врата куће говорећи: 

      – То је твоја кућа, мој поклон теби!

Какав шок! Неугодна ситуација! Да је знао да кућу гради себи, направио би је боље, пуно боље! Сада ће морати да живи у кући, која није била најбоље саграђена нити је изграђена са срцем.

Слично је са нама. Наше животе градимо одсутно, идемо линијом мањег отпора, одупиремо се променама ако од нас траже залагање. У кључним тренуцима нашег личног и професионалног живота не покажемо оно најбоље што носимо у себи. Затим се згрозимо над спознајом да живимо у кући у којој не желимо да живимо, а морамо јер смо је сами изградили. Да смо пре знали … градили бисмо пуно другачије. 

Сваког дана градимо своју животну кућу, забијамо ексере, постављамо подове, дижемо зидове. Мудар градитељ сваком циглом, сваким тренутком зида свој дом радости и љубави. 

Живот је пројекат који градимо по начелу „Сам свој мајстор“! Наш данашњи живот је резултат наших односа и избора из прошлости. Наш сутрашњи живот биће резултат наших садашњих односа и данашњих избора. „

6 Коментари »

ПРИЧА О МРАВУ

Једном не тако давно, живео је срећан и вредан Мрав, који је сваког дана долазио први на посао. Био је вредан. Весео. Једном речју, био је срећан док је радио.

Певушио је веселе песмице, а резултати његовог рада су били одлични. Слушајући песму Мрава, господин Стршљен, директор фирме, закључио да се мрав превише забавља, а премало ради, јер нема право усмерење и шефа који би га контролисао.

Зато је запослио Бубамару која је имала велико искуство са управљањем. Прва брига Бубамаре била је да организује евиденцију долазака и одлазака мрава на посао (односно са посла).
У ту сврху, успоставила је систем пријемних и одлазних докумената.

Са временом, број докумената се повећавао и због повећаног обима посла око папира морали су да запосле неког ко би припремао папире и извештаје.

Запослили су Паука који је одмах успоставио систем архивирања и постао је одговоран и за преузимање телефонских позива.

А мрав? Мрав је и даље радио као и пре.

Извештаји које је достављала Бубамара су били изванредни.
Директор Стршљен је био одушевљен извештајима које је добијао од Бубамаре и ускоро је почео да захтева: упоредне студије са графиконима, анализе трендова развоја, итд.

Да би се задовољио директоров захтев, било је нужно да се запосли Хрчак који би био директна помоћ директору. Њему су одмах купили нов рачунар са штампачем.

Срећни и вредни мрав је и даље радио као и пре. Једино се пожалио да би му било лакше ако би имао неки рачунар. Нису му одобрили.

Ово је било први пут да се Мрав на нешто пожалио и директор Стршљен је одмах схватио да је потребно најхитрије реаговати. Креирао је ново радно место шефа службе који би надзирао срецног и вредног мрава.

На ново радно место је запослио Цврчка. Он је одмах по свом доласку заменио целокупни намештај у својој канцеларији и на захтев добио ергономски обликовану столицу и нов рачунар са равним, ЛЦД екраном.

Број рачунара је нарастао и морао је да се купи и инсталира и мрежни сервер.

Нови шеф службе је схватио да хитно треба помоћника (који је узгред био његов помоћник у предходној фирми). И тако је запослио Стеницу.

У исто време Мрав је постајао све мање срећан и све мање продуктиван. Опет је тражио рачунар. Опет му нису одобрили.

Ситуација са Мравом, забринула је Цврцка и он је закључио да мора да наручи студију о задовољству запослених у фирми. Упознао је са тим директора Стршљена који је схватио Цврцково објашњење и одобрио ангажовања агенције за те потребе.

Скупа студија је урадјена и Цврцак је поцео да примењује предложене мотивационе методе. Свуда је окацио мотивационе плакате.

Водио је Бубамару, Паука, Хрцка и Стеницу на мотивационе тренинге у позната летовалишта итд…

Мрав је и даље, али невољно, радио. Читао је мотивационе поруке на плакатима и никако није могао да надје надредјене кад су му требали.

Једноставно, или нису били ту или нису имали времена за њега.

И тако је време текло.

Директор Стршљен је и даље добијао редовно своје перфектне извештаје, али су они почели да показују да фирма није више тако рентабилна као пре.

То га је дубоко забринуло и морао је да реагује.

Унајмио је најелитнијег консултанта, господју Сову. Совин задатак је био да изврши потпуну анализу организације и пословања фирме и да предложи решења да би фирма пословала рентабилно.

Након три месеца, Господја Сова је директору предала следеци извештај:

“У фирми је превише запослених!”

Директор Стршљен је одушевљено прихватио стручну анализу и одмах отпустио:

МРАВА.

———————————————————————————————-

Наравоученије:

Никада немој да будеш срећан и вредан мрав.

Много се више исплати да си неспособан и да не радиш ништа.

Неспособнима не требају надзорници.

Ако си упркос свему продуктиван, никад не показуј да си весео када радиш, јер за то нема оправдања.

Ако, ипак, на сваки нацин желиш да си мрав, оснуј своју фирму и тако нећеш морати да радиш за Стршљена, Бубамару, Паука, Хрцка, Цврчка, Стеницу и Сову. Али тада нећеш моћи да радиш ни као Мрав. Јер да би одржао фирму мораш да се дружиш са стршљеновима, бубамарама, пауцима, хрчцима, цврчцима, стеницама и совама.

Наравоученије 2:

На жалост, цела прича је утемељена на универзитетским научним истраживањима која кажу да већина људи тежи ка паразитском животу.

Прича преузета са сајта „Мудре мисли, изреке и цитати“.

14 Коментари »

ОДА ВАСПИТАЧИМА

„Шта све морам ја да радим

Своју плату да зарадим?

Прво време распоредим

Да сви виде кол’ко вредим.

Глумим гламур васпитачки сјај.

Добро јутро –  до виђења по сто пута

Ја понављам к’о папагај.

Понекад се и одважим

Паре за чувара тражим.

Кад покупим те ситнице

Прелазим на уплатнице.

Ако све то ја преживим

Самој себи ја се дивим.

Нисам више отирач

Сад сам прави васпитач.

По шест сати децу мазим,

По шест сати децу пазим,

По шест сати ја се мучим

Ситну чељад да научим.

Кад одузмем и саберем

Морам мало и да се дерем

Да памети они дођу

Док шест сати мојих прођу.

Пет минута бришем сузе,

Пола сата гланцам гузе,

Онда су на реду слинци,

Да ми буду лепи клинци.

Пола сата за спавање 

Ја дечицу спремам

Све се бојим 

Да времена немам.

Онда схватим по стотину пута

Да спавање траје пет минута.

На паузи кафе срк,

Па у собу брзо трк.

Само један дим повучем

Трчим децу да обучем

А могла бих још који знам

Да допинга себи дам

Да прикупим мало снаге

За послове моје драге

Да прашину ја обришем

И да дневник ја препишем

Па да средим фризерај

Да завршим молерај

Да закуцам ексер неки

Да исправим уши зеки

Да зашијем који штеп

Да ми кутић буде леп.

Онда децу мало лечим

Да на време болест спречим

Каишиће стежем

Пертлице да вежем

Да копчам сандале

Да пронађем шнале.

А тек где су све те шминке

За најлепше моје клинке

Па да будем инспиратор

Па да будем едукатор

Да се увек добро смејем

Осмехом да децу грејем.

И кад дође чет’р сата

Поглед лута ми до врата.

Једва чекам децу да испратим

Да не место мозак вратим.

Мислила сам да сам интелектуалка

Засигурно добро знам

Ја сан физикалка.

Али ја се то не жалим

У ствари се сада хвалим

Разноврсност – особина

Васпитача је врлина.

Деца моју душу хране,

Осмехом ми лече ране,

Овај пос’о радим радо

Осећам се тако младо,

Тридесетак мојих лета

Ништа ми не смета!!!“

Небојша Вељовић

20 Коментари »

ПРИЧА О ВАСПИТАЧУ И ВРТЛАРУ

„Рад васпитача је сличан раду вртлара који негује различите биљке.

Једна биљка воли блистав сунчев сјај, друга хладне сенке; једна воли обалу потока, друга сушан планински врх.

Једна најбоље успева на пешчаном тлу, друга на масној иловачи. Свакој се мора пружити нега која одговара њеној врсти; у противном биљка не достиже савршенство.“

          Абдул Баха

Постави коментар »