Кажу да свако од нас има „своју причу“. Па ако је тако – онда је ово „моја прича“.
За Мозиса Менделсона, деду чувеног немачког композитора, никако не би могло да се каже да је леп човек. Имао је прилично ниску фигуру и био је гротескно повијен у леђима. Једнога дана отишао је у Хамбург у посету трговцу који је прелепу ћерку по имену Фрумтје. Мозис се безнадежно заљубио у њу. Међутим, Фрумтје је, због његовог наказног изгледа, осећала одбојност према њему. Када је дошло време за одлазак, Мозис је сакупио храброст и попео се степеницама до девојчине собе да би последњи пут с њом поразговарао. Она је била визија небеске лепоте и због тога што је одбијала да га погледа, осећао је дубоку тугу. После неколико покушаја да започне разговор, Мозис је стидљиво упитао:
– Да ли верујете да се људи венчавају на небесима?
– Да – одговорила је не подижући поглед. – А ви?
– Ја верујем – гласио је његов одговор. – Знате, када се на небесима роди дечак, Господ објави којом ће се девојком оженити. Када сам се ја родио, мени су показали моју будућу младу. Затим је господ додао: „Твоја жена биће грбава.“
– Од тада сам повремено гласно изговарао: „О, Боже, грбава жена биће права трагедија. Молим ти се, Господе, дај мени грбу, а њу остави да буде лепа.
На то га је Фрумтје погледала право у очи и протресла ју је језа од неког дубоког осећања. Устала је и пружила Менделсону своју руку. Касније му је постала веома привржена супруга.
Бари и Џојс Висел
Прича „Права љубав“ преузета из књиге „Мелем за душу“.
Шта се у вртићу ради 
Постави коментар